VEŠTAČENJA
Milan Vidić, stalni sudski veštak
Udruženje sudskih veštaka, Beograd
Veštačenje kao sudsko-procesna radnja predstavlja, kod nas i u svetu, tekovinu modernog pravosuđa. U procesu utvrđivanja materijalne istine sud se sve više oslanja na nalaze i mišljenja stručnjaka iz oblasti na koje se sudski sporovi odnose.
Sudski veštak je stručno lice koje ispunjava formalne i suštinske uslove da se može baviti ovim časnim i odgovornim poslom. Veštak je saradnik suda i sudije pri čemu svojim stručnim nalazom i mišljenjem u velikoj meri pomaže sudu da se utvrdi istina, odnosno, da utvrdi određenu konkretnost činjenica, nakon čega se otvara ili zaključuje rasprava. Od kvaliteta i sveobuhvatnosti nalaza i mišljenja sudskog veštaka zavisi tok i ishod sudskog ili vansudskog postupka.
Zbog toga se pred veštaka postavlja zadatak koji treba da obavi u skladu sa raspoloživom dokumentacijom ali i najboljim stručnim znanjem i moralnim načelima.
Pored stručnosti veštak treba da poseduje i smisao da materiju veštačenja pretvori u Izveštaj sa nalazom i mišljenjem i time pomogne sudu i sudiji kao i strankama u sporu tako što materiju veštačenja prezentira nepristrasno, stručno i na jasan i razumljiv način.
VRSTA VEŠTAČENJA
Obzirom da postoji više vrsta sudskih sporova iz različitih oblasti a različitog stepena složenosti i obimnosti te se veštačenja mogu rangirati po kategorijama, i to:
– “situaciona” veštačenja (vrše se neposredno po završetku uviđaja) ili tokom samog uviđaja;
– “kabinetska” veštačenja, gde se obrađuju svi materijalni tragovi i dokumentacija relevantna od strane veštaka različitih struka i specijalnosti;
Treći, najviši nivo veštačenja je “kompleksno” veštačenje. Ovo veštačenje se izvodi u slučajevima kada se sakupe sva parcijalna veštačenja koja se razlikuju međusobno i kada je potrebno proveriti i uskladiti i u jedan izveštaj, sve prethodne verzije nalaza-mišljenja veštaka pojedinaca.
Suština “kompleksnog” veštačenja je u objedinjavanju svih predhodnih konstatacija i zaključaka u jedan jedinstveni Izveštaj o veštačenju bilo da se radi o više veštačenja veštaka pojedinaca ili pak što je još kompleksnije kada se radi o više “multidisciplinarnih” veštačenja, gde svaki veštak u skladu sa svojim stručnim i profesionalnim znanjem daje svoje konstatacije koje je potrebno uklopiti u zajednički – jedinstven zaključak.
Ovaj inače veoma složen vid veštačenja doprinosi u velikoj meri utvrđivanju materijalne istine, sudu olakšava interpretaciju a doprinosi i efikasnosti suda u vođenju i zaključivanju rasprave i donošenju odluke.
OCENA DOSADAŠNJEG STANJA
“Profesija” sudskog veštaka poslednjih 15 godina je, prema opštoj oceni (advokata i stranaka u sporu) na nezadovoljavajućem nivou i rad veštaka ne prati dobar glas.
Veštačenja su u velikoj meri subjektivna a izveštaje i nalazi veštaka su nedovoljno stručno i bez potpune dokumentacije i argumentacije. Takvi nalazi su “skloni padu” i ne mogu da izdrže jače udare vetrova tokom sudskog procesuiranja.
Posledice ovakvog stanja su negativne i višestruke.
Stranke u sporu su izložene povećanim troškovima vođenja spora a sudovi su dovedeni u situaciju nemogućnosti da efikasno i kvalitetno donose odluke – presude.
Od momenta kada tužilac – poverilac podnese tužbu prvostepenom sudskom organu i sud započne proces u kome je veštačenje neizbežno, pa do početka rada veštaka posebno u sudskim sporovima gde se zahteva multidisciplinarno veštačenje pa do završetka veštačenja i predaje sudu “Izveštaja o izvršenom veštačenju sa nalazom i mišljenjem” prosečno potrebno vreme iznosi 3-4 meseca (a u komplikovanim i složenim predmetima i do 12 meseci).
Nakon predaje sudu izveštaja o Izvršenom veštačenju isti se preko suda dostavlja strankama u sporu radi izjašnjenja, zašta je potrebno još 3-4 nedelje, a zatim nastaje period u kome se čekaju izjašnjenja stranaka u sporu na taj i takav “osnovni” nalaz veštaka (što u proseku traje 2 meseca).
Obaveza veštaka je da na primljene primedbe izradi dopunu nalaza, odnosno odgovori na primedbe što opet iziskuje dodatno vreme od dva ili više meseci. Ako pri tome stranka u sporu istakne i dodatnu argumentaciju odnosno nove činjenice onda se vreme znatnije produžava.
U ovoj fazi (fazi prvostepenog odlučivanja) kada sud donese odluku, a stranka u sporu ulaže žalbu drugostepenom organu i u slučajevima kada drugostepeni sudski ili drugi organ žalbu usvoji, predmet se vraća na ponovno suđenje. Tada ponovo dolazi do novog veštačenja, sud imenuje drugog veštaka ili tim veštaka u multidisciplinarnim veštačenjima, ponavlja se postupak veštačenja i vreme potrebno za novo veštačenje i usklađivanje novog veštačenja sa predhodnim nalazhima i mišljenjem, a sudski proces se produžava.
Ovako napred ilustrovano stanje dovodi i dovelo je do toga da je u prethodnom dugom vremenskom periodu poverilac (kao oštećeni) doveden u veoma opasno i nepodnošljivo stanje kada nije u mogućnosti da ostvari svoje pravo. Ovde se pre svega i iznad svega misli na stanje u dokazivanju prava u privrednim sporovima između pravnih lica, a nisu bez značaja ni sporovi između fizičkih lica.
Otuda se u poslednjih 15 godina provlači istina da je poverilac u sporu pravno nezaštićen a da je dužnik zaštićen. Zbog takvog stanja veliki broj preduzeća je dospeo u finansijske teškoće, nelikvidnost, nemogućnost obavljanja privrednih aktivnosti, a zatim u stečaj i likvidaciju.
Posledice takvog stanja su poznate i jasne i svima nama u velikoj meri vidljive, a štetu trpe i država i narod.
Rezultat takvog stanja je poguban i po ekonomsko-finansijski sistem i po pravosudni sistem jer je došlo do urušavanja i uništenja ekonomije i finansijskih tokova, a time i do svih oblasti u domenu opštedruštvenih delatnosti koje se finansiraju iz privrede. Sve to je imalo i još uvek ima za posledicu visok stepen korupcije, dovodi do kriminalizacije društva i do opasnih posledica u kojima smo se našli.
Ova opasna bolest nije poštedela ni sudstvo i pravosuđe, a javna je tajna da je veliki broj veštaka podložan nečasnim radnjama – mitu i korupciji, što utiče na ugled i otupljuje oštricu potrebnog nivoa kvaliteta veštačenja.
Ne postoje izgrađeni mehanizmi i instrumenti kontrole i praćenja rada veštaka niti mesto na kome bi se evidentirali podaci o radu, količini angažovanja, efikasnosti rada i kvalitetu rada veštaka, što znači da ne postoji baza podataka o svakom veštaku.
Sa druge strane, postoji veliki deo i broj kolega veštaka koji posao veštačenja obavljaju stručno, moralno, časno i pošteno.
Spisak registrovanih sudskih veštaka u Srbiji ceni se na oko 2.000 a od toga u Beogradu deluje oko 1.000 i više samostalnih sudskih veštaka različitih oblasti: ekonomsko-finansijska, građevinska, mašinska, elektrotehnička, medicinska i mnoge druge oblasti.
Veštaci su prepušteni da dejstvuju samostalno bez ikakve povezanosti u stručna udruženja ili neke asocijacije, a time i bez usaglašavanja, a time i bez usaglašavanja stila i metoda rada veštaka pojedinaca.
Samo manji broj (oko 100 veštaka) su članovi Udruženja sudskih veštaka Beograda čiji rad bi mogao biti u nekoj meri praćen kao i sveukupno ponašanje veštaka pojedinaca i da li je ono u skladu sa Statutom Udruženja i Etičkim kodeksom, a ta dva dokumenta su osnova na kojima se zasniva rad Udruženja sudskih veštaka Beograda.
Udruženje sudskih veštaka Beograda osnovano je 1994. godine sa ciljem da okuplja sudske veštake raznih struka i raznih oblasti veštačenja u parničnim i vanparničnim veštačenjima.
Članovi Udruženja su stalni sudski veštaci upisani u registar sudskih veštaka kod Ministarstva pravde republike Srbije. Udruženje broji oko 100 članova iz oblasti:
– Ekonomsko-finansijska oblast
– Građevinska i stambeno-komunalna delatnost
– Mašinstvo i elektrotehnika
– Ostale – razne oblasti.
Udruženje raspolaže visoko stručnim kadrovima sa bogatim iskustvom i znanjima iz napred navedenih oblasti. Kao takvo Udruženje pruža kvalitetnu i efikasnu pomoć sudovima i zainteresovanim državnim organima u rešavanju složenih sudskih sporova gde se zahteva multidisciplinarno veštačenje tima veštaka različitih struka i specijalnosti.
Pored toga, Udruženje sudskih veštaka poseduje licencu za procene vrednosti kapitala i imovine preduzeća i sarađuje sa Agencijom za privatizaciju u procesu restruktuiranja i pripreme preduzeća za privatizaciju.
Veliki broj članova Udruženja su saradnici i konsultanti poslovnih banaka, instituta, konsalting agencija i drugih relevantnih pravnih lica.
Mada Udruženje raspolaže kadrovskim potencijalom zbog sveukupnog stanja u zemlji i nepovoljne ekonomsko-finansijske situacije, Udruženje nije u mogućnosti da samo bez pomoći uđe u dalji proces modernizacije i nabavke kompjuterske opreme i stvaranja baze podataka bez čega je nemoguće da ostvaruje svoje planove i programe rada i da učini ozbiljniji zaokret na putu modernizacije svoga poslovanja i funkcionisanja.
Zbog zanemarivanja ove važne “delatnosti” uloga pravosuđa i suda zamenjena je i prešla u druge tokove (nadmetanje između političkih stranaka) i dovodi do vanistitucionalnih optužbi i presuda u napred, bez argumentacije, a tome podležu i sredstva javnog informisanja. Time nije ugroženo samo pravosuđe i sudstvo već i celokupnost pravne države.
U prilog ove konstatacije citiram izvod iz intervjua objavljenog u listu “Politika” od 10. aprila 2004. godine, a u kome g-đa Miroslava Milenović, jedna od stručnjaka u svetski poznatoj kući “Prajsvoterhaus”, na pitanje novinara: “Imamo li takvih stručnih ljudi koji bi odgovorili na takve izazove?” (radi se o pitanju utvrđivanja istine u poplavi sumnji i sumnjičenja u javnosti i parlamentu Srbije u vezi procesa privatizacije, trgovanja strujom, šećeranama, itd) odgovara:
“Kod nas se obično takvim i sličnim poslovima uglavnom bave sudski veštaci. Ali, za nevolju oni su se silom prilika pretvorili u ljude od kojih se očekuje da valjano izračunaju kamatu ili izgubljenu dobit. Za sve ostalo, pa i kada su u pitanju veoma česti i razvijeni oblici privrednog kriminala ili prevara, oni nisu obučeni, niti se bilo ko stara o njihovoj edukaciji, stručnom usavršavanju, polaganju odgovarajućih ispita i certifikaciji znanja i zvanja…”
U istom intervjuu g-đa Milenković kaže:
“Naši sudski veštaci su, kao poziv, najbliži toj uskostručnoj grupi ljudi koji bi, uz mnogo više ulaganja, mogli u što skorije vreme da se obuče za takve poslove…”
U modernim državama institucija veštaka i veštačenja je postavljena i zasniva se na drugi način. Veštak (apraiser) je ekspert u svojoj struci i kao takav je licenciran i akreditivan tako što prolazi kroz više faza obavezne edukacije, a za svaku fazu u procesu edukacije postoje posebni planovi i programi. Dakle postoje izgrađeni kriterijumi i sistem edukacije. Ovako izgrađen sistem funkcioniše preko Udruženja i asocijacija (Asotiation of apraisers) putem gradacije, odnosno rangiranjem prema rezultatima koje pojedinac postiže u svom stručnom, praktičnom i teoretskom radu. Rangiranje se odvija u pet nivoa: početnik, akreditovani član, akreditovani stariji procenitelj, licencirani procenitelj i kao najviše zvanje u lestvici Ekspert procenitelj.
Želim da ukažem na srećnu okolnost da kod nas postoje i ljudi i inicijative za prevazilaženje postojećeg stanja. I ne samo to, već i za iskorak u dalju modernizaciju institucije veštačenja i usklađivanje sa praksom u razvijenim državama.
To je Udruženje sudskih veštaka za informacionu tehnologiju “IT VEŠTAK” sa kojim smo kao udruženje sudskih veštaka Beograda u saradnji i vrlo lako i brzo smo se našli na istim “talasnim dužinama”.
Zajedno smo uočili važnost i potrebu da zajedno sa relevantnim organima i institucijama započnemo proces promena.
Posebno dugujemo zahvalnost kolegama iz “IT VEŠTAK”-a za angažovanje na pripremi ovog savetovanja. Zajedno smo uočili potrebu da se savetovanje ZITEH proširi i sagledavanjem kompletnije problematike sudskog i vansudskog veštačenja, oceni dosadašnje i sadašnje stanje i da na bazi naših dugogodišnjih iskustava damo doprinos za prevazilaženje tog negativnog stanja.
Ako se od autora ovog rada očekuje doprinos ovom savetovanju onda se on može izraziti na sledeći način:
– Informaciona tehnologija je još u 20-tom veku otišla daleko ispred nas, i našla je svoje “de jure” i “de facto” mesto u razvijenom svetu.
Ona nije zastupljena i ne funkcioniše samo u visokim stručnim i naučnim institutima i institucijama države, banaka i dr. već je postala sastavni deo tekućeg života običnih ljudi.
Razvijena i funkcionalna informaciona tehnologija je dovela do brzog i uspešnog razvoja privrede posmatrano po svim elementima privredno-finansijskog razvoja i predstavlja efikasan mehanizam održavanja stabilnosti svake moderne ekonomije i države u celini.
Posmatrano sa stanovišta problematike veštačenja kao dokaznog postupka u sudskim i vansudskim procesima može se sa sigurnošću utvrditi da dobro uvedene informacione tehnologije i primene iste na pravi način može da pruži kvalitetnije dokaze za utvrđivanje relevantnih činjenica radi dokazivanja i utvrđivanja istine, te na osnovu utvrđenih činjenica donošenje sudskih i vansudskih odluka, uz pretpostavku da su veštaci obučeni da koriste informativnu i informacionu tehnologiju.
Izvor: www.itvestak.org.rs
