Porezi u Republici Srbiji su brojni, mnogi bi rekli i prekobrojni, ali porezi vezani za nekretnine su jedni od najstarijih u pravnoj praksi i prometu i jedan od bitnih izvora državnih prihoda iako čine samo mali deo ukupne poreske regulative.
Porezi koji terete nepokretnosti se mogu pronaći u vrlo starim izvorima i od davnina su služili kao dobar osnov za uspostavljanje prihoda vlasti radi finansiranja javnih obaveza. Štaviše, feudalno poresko pravo je bilo koncipirano upravo na konceptu posedovanja nepokretnosti, konkretno, zemljišta. Kasnije su se formirali brojni drugi poreski oblici koji terete kako nepokretnosti u statici (kao što je npr. porez na imovinu) i u dinamici (npr. porez na promet apsolutnih prava i porez na kapitalnu dobit).
Važno je da svaki učesnik u pravnom prometu poznaje bar osnovne koncepte koji se tiču poreza koji terete nepokretnosti, pre svega da bi izbegli neugodna iznenađenja i neplanirane troškove koje, nažalost, nije moguće izbeći. Stara je poslovica da su jedine dve stvari koje nije moguće izbeći smrt i porez. Stoga, u nastavku ćemo u kratkim crtama objasniti osnovne elemente poreskih obaveza vezanih za nekretnine.
Svaki vlasnik nepokretnosti u Srbiji podleže plaćanju poreza na imovinu. Naravno, izuzeci postoje i Zakon ih detaljno reguliše, ali, generalno posmatrano, većina nepokretnosti su predmet ove poreske obaveze. Ime zakona nije najsrećnije sročeno pošto imovina, u pravnom smislu, ne obuhvata samo nepokretnosti, ali za potrebe ovog članka dovoljno je reći da se ovaj Zakon odnosi na nepokretnu imovinu. Dakle, Poreska uprava u Vašem mestu će Vam uredno, svake godine, poslati poresko rešenje u kom će biti definisan iznos koji morate da uplatite, a koji je formiran na osnovu vrednosti Vaše nekretnine. Osnovica se formira na osnovu površine i prosečne cene kvadratnog metra u zoni u kojoj se nalazi vaša nepokretnost i na nju se primenjuje stopa u visini od 0,4% maksimalno (visinu konkretizuje lokalna samouprava). Za pravna lica koja vode poslovne knjige važe nešto drukčija pravila jer se vrednost utvrđuje na osnovu knjigovodstvenih podataka. Ovo je tzv. porez u statici pošto tereti nepokretnost samim njenim postojanjem (bez prometovanja).
Porezi vezani za promet nepokretnosti su porez na kapitalnu dobit i porez na promet apsolutnih prava. Prvi se tiče dobiti, tj. zarade koju fizičko lice ostvari prometom nepokretnosti. Pojednostavljeno, ukoliko ste kupili nepokretnost za 100.000 eura, a prodali za 120.000, na iznos od 20.000 eur ćete platiti porez po stopi od 15%. Naravno, izuzeci postoje, a jedan od njih se tiče lica koja su nepokretnosti koju prodaju imala u posedu duže od 10 godina. Poreski obveznik je prodavac. Još jedan bitan izuzetak je slučaj kada novi stan kupujete radi rešavanja stambenog pitanja. Drugi porez iz ove grupe je porez na promet apsolutnih prava po stopi od 2.5%. Svaki promet nepokretnosti je zahvaćen ovim porezom i poreski obveznik je (formalno-pravno) prodavac, iako je uvrežena praksa u našoj zemlji da ovaj porez plati kupac nepokretnosti. Ovaj porez se formira na osnovu vrednosti iz kupoprodajnog ugovora, ali je bitno istaći da Poreska uprava, ukoliko smatra da je vrednost iz ugovora niža od tržišne, može da porez odredi u skladu sa osnovicom koju sama odredi.
Još jedno bitno poresko opterećenje nepokretnosti vezano je za nasleđivanje, jer naslednici (osim naslednika prvog naslednog reda) plaćaju porez po stopi od 1,5%, tj. 2,5% (zavisno kom naslednom redu pripadaju) na nasleđene nepokretnosti. Osnovica je takođe tržišna vrednost nepokretnosti, a obveznik poreza je naslednik koji se prihvati nasledstva. Ista pravila važe i za poklonjene nepokretnosti.
Na kraju, još jedan porez je vezan za promet nepokretnosti, ali samo onih koje se stavljaju u promet prvi put, dakle novih nepokretnosti. U ovom slučaju, radi se porezu na dodatu vrednost koji se obračunava po privilegovanoj stopi od 10% za stambene nepokretnosti i redovnoj stopi od 20% na ostale tipove nekretnina. Takođe, postoje određena pravila koja omogućavaju oslobađanje od ove poreske obaveze, ali o tome drugom prilikom.
Bilo kako bilo, ova osnovna pravila je korisno poznavati, ali mi svakako preporučujemo da se prilikom prometa nepokretnosti konsultujete sa profesionalcima iz ove oblasti, bilo advokatima, bilo agentima za promet nepokretnosti, bilo licenciranim proceniteljima nepokretnosti kako bi bili sigurni koje su Vaše poreske obaveze.
