Zelena gradnja odnosi se na celokupan proces osmišljavanja, projektovanja, održavanja i upotrebe čiji osnov se temelji na principu održivosti, a izvođenje se garantuje međunarodnom sertifikacijom. Osnovni cilj ove ideje nije samo ušteda energije već se akcenat stavlja i na komfor korisnika. Svakako da su važne stavke materijali koji se koriste, smanjenje ugljen-dioksida i korišćenje obnovljivih izvora energije. U gradovima danas svi provodimo i do 80 odsto svog vremena u zatvorenom prostoru, bilo da se radi o stambenim objektima, kancelarijama, školama, tržnim centrima, fabrikama… Zato je važno da ti objekti ne budu samo efikasni po pitanju energije i potrošnje, već i da budu kvalitetni za korisnike i da u što manjoj meri štetno utiču na sredinu u kojoj su izgrađeni. Drugim rečima, izuzetno je važno da u budućnosti što veći broj zgrada bude ili postane „zelena zgrada“.
Osim na izgradnju akcenat treba staviti i na rekonstrukciju postojećih objekata, u tom smislu preporuka EU 90/90/50: rekonstrukcija 90% postojećeg zgradarskog fonda uz 90% smanjenja potrošnje energije u zgradarstvu do 2050. godine, procenjuje da će se u narednim decenijama samo ovaj poduhvat u Evropi obezbediti oko pola miliona radnih mesta. Zelenu zgradu može napraviti bilo ko, ali da bi ona zaista ispunila zeleni standard neophodno je da bude sertifikovana zelenim standardima, što nije ništa drugo do građevinski standard koji definiše ono što obavezni standardi ne regulišu. Postoje različiti zeleni standradi pa i različite sertifikacije u okviru tih standarda. Zapravo, zeleni standardi u svom najvećem delu čine dodatak standardima koji važe u zemljama u kojima se primenjuju, ali dopunjuju i pojašnjavaju ono što obavezni standardi ne regulišu. Kvalitetna sertifikacija po pitanju zelenih standarda zahteva savremene pristupe kod edukacije tehničkih lica, jer bez novih saznanja kombinovanih sa inovativnim rešenjima nema napredka u navedenoj oblasti.
Prvi sertifikati odživim zgradama dodeljeni su u januaru 2009. godine, i u narednih godinu dana 78 zgrada dobile su jedan od sertifikata – zlatni, srebreni ili bronzani. Postoje dve vrste Green sertifikata: višeatributivni i jednoatributivni. Višeatributivni uključuju korišćenje energije, reciklirane materijale i emisiju vazduha i vode od proizvodnje, otpada i korišćenja. Jednoatributivni se odnose na emisije vode, energije i hemikalija koje direktno utiču na kvalitet unutrašnje životne sredine (Indoor Environmental Quality (IEQ)). Primeri međunarodnih Green sertifikacionih standarda: LEED, BREEAM, Beam, CASBEE, DGNB, Green Mark Scheme, Green Star SA, Pearl Rating System for Estidama.
Kao što smo već mnogo puta čuli, ali vredi ponoviti „zelena gradnja“ povećava vrednost zgrade za 7,5%, smanjuje operativne troškove za 8%, obara emisiju CO2 za 30%, potrošnju vode za 40%, električne energije za do 50%, dok se količina otpada smanjuje za
70%.
