Nekretnine su jedan od najvažnijih elemenata svakog društvenog i ekonomskog sistema. Njihovo značenje i uticaj na društvene odnose i ekonomski sistem su veliki i zato je interes kako države, tako i pojedinaca da se o nekretninama vodi precizna i sistematična evidencija. Glavni interes državnog sistema, odnosno organa vlasti, je da imaju uvid u izgradnju, promet i ostale transakcije vezane za nepokretnosti pre svega zbog pravne sigurnosti – pouzdanosti pravnog prometa, ali i zbog drugih razloga u koje najpre ubrajamo javne prihode. Pojedinci, s druge strane, najviše brinu o tome da je promet nepokretnosti lak i brz, da su evidencije ažurne i precizne, a sve to kako bi mogli da budu sigurni da je njihova imovina pravno zaštićena i da su mogućnosti nesavesnog, prevarnog ponašanja minimalne.
Kako funkcioniše katastar – osnovna načela
Katastar nepokretnosti je javna knjiga ili registar koji predstavlja bazu podataka, tj. evidenciju o nepokretnoj imovini i pravima ustanovljenim na njima. Sistem evidencije nepokretnosti je uređen zakonom i počiva na nekoliko osnovnih načela: upisa, javnosti, pouzdanja, zakonitosti i prvenstvenog reda upisa. Načela su apstraktna pravila koja nemaju direktnu primenu, ali čije se značenje formuliše kroz konkretne zakonske norme i ona da ju opštu sliku o temeljnim postulatima na kojima su izgrađene zakonske norme.
Jedno od osnovnih načela katastra, a koje se odnosi na promet nepokretnosti, jeste da se prava na nepokretnostima stiču, prenose i ograničavaju upisom u katastar, a prestaju brisanje. Ovo je tzv. načelo upisa koje ima dva aspekta: konstitutivnost upisa i deklarativnost. Konstitutivnost upisa znači da se je osnovni i jedini način sticanja prava na nepokretnosti njihov upis u katastar, tj. vlasnikom se postaje u momentu kada to katastar ozvaniči. Deklarativnost upisa znači da postoje slučajevi kada se, pod određenim uslovima, prava na nepokretnostima stiču i pre upisa, a da tek upisom proizvode pravna dejstva prema trećim licima. Laički, princip ili načelo upisa znači da će Vas pravni sistem prepoznati kao vlasnika i staviti pod zaštitu tek u momentu upisa u katastar.
Načelo javnosti garantuje javni pristup informacijama iz katastra. To znači da pristup evidenciji imaju sva lica, s tim da postoje određena ograničenja u posebnim slučajevima. Takođe, ovo načelo takođe znači da se niko ne može pozivati na to da mu podaci iz katastra nepokretnosti nisu bili poznati, ili nisu mogli bili poznati.
Načelo pouzdanja je najbitnije u pravnom prometu. Njime se garantuje da su podaci iz katastra tačni, istiniti, pouzdani i ažurni. Glavna pravna posledica ovoga je da niko ne može da snosi štetne posledice zbog toga što se uzdao u ispravnost podataka iz katastra. Načelo pouzdanja garantuje pravnu sigurnost za uknjižene vlasnike, ali i kupce nepokretnosti.
Potražite pravu adresu za informacije i savet
Jasno je da je značak evidencije o nepokretnostima izuzetan. Zato je važno da prilikom prometa nepokretnosti katastar bude prva „adresa“ na koju ćete se obratiti. Ukoliko niste vični pravu, komunikaciiji sa državnim organima, ili prosto nemate vremena za to,uvek možete angažovati profesionalce iz oblasti nekretnina, kao što su agenti za nekretnine, procenitelji vrednosti nepokretnosti ili advokati koji će Vas detaljnije uputiti u dokumente koje izdaje katastar i njihov značaj. Naš je savet da pravi savet na pravom mestu nikad ne košta puno i da, ukoliko se pouzdate u rad ljudi koji imaju znanje i iskustvo nikad nećete pogrešiti.
