BEOGRAD –Međunarodni monetarni fond (MMF) insistira da se Narodna banka Srbije (NBS) još jače uhvati u koštac sa nenaplativim kreditima i smanji njihov broj, piše Blic.
Prema poslednjim zvaničnim podacima NBS, na kraju avgusta nenaplative pozajmice privredi imale su učešće od 20 odsto u ukupnom iznosu kredita, a građanima 10,8 odsto.
Kada se radi o stanovništvu, tu su najveći problem krediti u švajcarskim francima koji je 8,4 odsto.
U NBS ističu da je učešće problematičnih kredita za godinu dana smanjen za više od 2,5 odsto.
U nastavku stend-baj aranžmana, MMF traži dodatno smanjenje nivoa nenaplativih kredita. S druge strane, ekonomisti od kojih je „Blic“potražio mišljenje o ovom pitanju, upozoravaju da bi bespoštedna borba banaka za nove klijente, u kojoj se sve više spuštaju kriterijumi za odobravanje kredita, mogla čak dovesti do porasta nenaplativih pozajmica.
Prema poslednjim zvaničnim podacima NBS, na kraju avgusta 2016. nenaplative pozajmice privredi imale su učešće od 20 odsto u ukupnom iznosu kredita, a građanima 10,8 odsto. Kada se radi o stanovništvu, tu su najveći problem krediti u švajcarcima, koji zauzimaju udeo od 8,4 odsto.
Podaci Udruženja banaka Srbije pokazuju da 11,2 odsto korisnika kredita kasni u otplati. U tome prednjače preduzetnici, sa učešćem od 15,7 odsto, zatim preduzeća (13,2 odsto). Građani su u plaćanju najredovniji (7,2 odsto ih kasni).
Prema mišljenju ekonomiste Ljubomira Madžara, labaviji uslovi odobravanja kredita imaju i dobru i lošu stranu.
– Dobra strana je da to može doprineti oživljavanju privrede, mada je i to pitanje. Često dobijete za godinudve više stope rasta, ali posle kada se taj novac potroši to plaćate mnogo nižim privrednim rastom. Negativna strana je to da će širi krug ljudi moći da dobije kredite, a sa tim se automatski povećava verovatnoća nenaplativih pozajmica.
Madžar ističe da su tzv. loši krediti deo jednog šireg ili opšteg nereda koji vlada u našoj privredi. – Država nije odradila jedan od najprečih zadataka, a to je da osigura finansijsku disciplinu. Da natera dužnike da svoje obaveze izmire u roku i da kada zapne u naplati slučaj ide na sud koji će odraditi posao brzo i efikasno. Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže da je problem banaka to što imaju poprilično visok iznos likvidnih sredstava, ali nemaju dovoljno dobrih klijenata. – Nema puno onih koji mogu uredno da vraćaju kredite, a problem su i kvalitetne hipoteke koje se mogu realizovati u slučaju da korisnik ne otplaćuje dug. U ovim uslovima tržišne privrede niko nikome ne garantuje da će ostati na radnom mestu navodi Savić.
Izvor: Blic